Pjesme o gljivama

VUGLJI, VUGLJI - TEKST PJESME (LYRICS)
Connect tekstovi pjesama
Lyrics: Vuglji, vuglji
Daj mi vuglji, vuglji tako da se malo ubijem
Volim ta sranja od kojih se izgubim jer
Osjećam se najbolje kad niš ne razumijem
I ak me neko traži reci u komuni je
Ja jedem samo gljive, ne furam furke krive
Popijem si tri pive i tako brijem i super mi je
Ja volim boje žive, ne volim dane sive
I zato jedem gljive, i tako brijem i super mi je
Alo ljudi sa vama je Dragi, šta se radi
Slušaj dobro ako ste gladni
Nije važno bili mladi ili stari
Jedna baka s madežom na bradi
Čupa i sadi
Najluđe gljive, ljubičasto sive
Od kojih kao ljudi duže žive
Dok ih pojedeš ne trebaš reciver
Jel slike su ti super, a na momente krive
Često ih serviram na naglo pa kvatromilemači pjevam sa bagrom
Jer kada te stepe svijet izgleda ljepše
Ni za želudac nisu teške
Ja jedem samo gljive,ne furam furke krive
Popijem si tri pive i tako brijem i super mi je
Ja volim boje žive, ne volim dane sive
I zato jedem gljive, i tako brijem i super mi je
To pričo mi je GiDra, čuo sam odavno
Da habla neke gljive i da su kul uglavnom
Pa došo sam u napast da i ja to probam malo
I u šumi sam ih nabro sa mamom
Stara je u pravu, kaže nije bed
Ak ona mazne jednu, ja ću pojest pet
Zabrijo sam jako
Stara pita kaj se smijem
Čujem ju da govori, al ne vidim di je
Jer sam ubijen, pa hodam ko pijan
A ona me za ruku drži da joj budem miran
Koji mi je ne znam, kaj haluciniram
Ma joj, ja sam retardiran
Ja jedem samo gljive, ne furam furke krive
Popijem si tri pive i tako brijem i super mi je
Ja volim boje žive, ne volim dane sive
I zato jedem gljive, i tako brijem i super mi je
Meni niko se ne skriva
Jer sam luda gljiva
I kada me pojedeš
Tad mi paše piva
Zovi kako hoćeš, al nema veze s drogama
I onaj ko me jede dobije na nogama
Krila, leti kao vila
Boja mi je lila
Pa mi vele gljivo baš si sila
Moji kompanjoni bijeli šampinjoni
Dobri su za jest
Al ja razbijem po njonji
Nađi me u šumi
Imam žutu facu
Znaju me prodavat neke kumice na placu
Ovo je za njih jer dužan sam im novac
Ajmo opet ono isto Gobac
Ja jedem samo gljive, ne furam furke krive
Popijem si tri pive i tako brijem i super mi je
Ja volim boje žive, ne volim dane sive
I zato jedem gljive, i tako brijem i super mi je
Daj mi vuglji, vuglji tako da se malo ubijem
Volim ta sranja od kojih se izgubim jer
Osjećam se najbolje kad niš ne razumijem
I ak me neko traži reci u komuni je
Ja jedem samo gljive, ne furam furke krive
Popijem si tri pive i tako brijem i super mi je
Ja volim boje žive, ne volim dane sive
I zato jedem gljive, i tako brijem i super mi je

 



 

KUĆICA U GLJIVI

Kiša počela i pada,
A mrav misli: - Kud ću sada?
Tad ugleda kišobran
I u gljivi nađe stan.
Nije prošlo pet minuta
Kad do gljive dovrluda
Mali cvrčak zgubidan
I skloni se pod kišobran.
I naravno, mrav ga primi,
Kako ne bi po toj zimi.
I reče mu: - Dobar dan,
Baš volim što nisam sam.
Prošlo možda pola sata,
Opet netko kuc na vrata.
O, pa to je družba cijela,
Muha, krijesnica i pčela,
Skakavac i bubamara,
Pauk i još dva bumbara,
Vilin konjic i jedna osa,
Sva promrzla, gola, bosa.
Mrav ne pita tko ste, što ste,
Sve ih prima, voli goste.
- Dobro došo! – svakom kaže,
u gljivu mu uć' pomaže.
- Samo naprijed, mjesta ima,
lijepo će na biti svima,
izvolite gosti mili,
veseli i zdravi bili!
Cvrčak je počeo svirat,
Bumbar pjevat i dirigirat,
Vilin konjic u sav glas
Udarat u kontrabas.
A krijesnica na kukicu
Objesila je lampicu.
Sad će ples pa nek' se pazi
Da se nikog ne ugazi.
Skakavac u ritmu skače,
Sve to više, sve to jače.
Divi mu se družba sva
Kako on to dobro zna.
Za plesanje ima dara
I pauk i bubamara.
Mušice i mali mrav
Također su zgodan par.
Zna pčelica što je red
Svima nudi slatki med.
I dok vani kiša pada
Zabavlja se družba mlada.
Gosti mili, zdravo da ste
Naša gljiva stalno raste,
Mjesta ima sve to više,

A to vam je sve zbog kiše.

Noć je pala, kiša stala,
Al' još tu je družba mala.
Iz gljive se čuje džez,
Šala, pjesma, smijeh i ples.

© 2009 Ivana Herljević

 

Djetelina sa 4 lista

Na livadi jednoj pokraj mirne rijeke
sjedila si na vlasima meke trave
i birala si rukama svojim cvjetove neke
a očima si pratila na nebu oblake plave.
Okružena mirisima prirode
i obasjana proljetnim suncem,
blistala si kao kapljica vode.
Nisam mogao a da ne zastanem.
Tu sam bio samo u prolazu,
išao sam u šumu brati gljive,
no rumenilo na tvom obrazu
nije mi dalo da odem sa te njive.
Pravio sam se da tu gljive tražim,
a znao sam da nema nijedne
i kao pazio sam gdje gazim
da mi noga na neku gljivu ne sjedne.
Onda si se podigla na noge lagane,
polako prema meni krenula,
tad sam primjetio te bose tabane!
Oh, gdje si ih samo takve obula?!
Pružila si mi djetelinu sa četiri lista
sa željom da me sreća prati,
da pronađem što više mladih gljiva,
da takvih punu korpu mogu ubrati.
Eh djevojko moja draga
to nisi trebala uratiti,
jer gljivama poslije nije bilo ni traga,
jer nisam mogao prestati na tebe misliti.
Ali zato sam onu djetelinu čuvao,
uvijek sa sobom nosio,
ponekad čak njom i spavao
i redovno se na tu livadu vraćao.

 

BEĆARAC O GLJIVAMA

Ja sam gljiva ali nisam luda,
dođi draga da pravimo čuda.

Mi smo gljive i to jako slatke,
a zbog lude otegnit ćeš papke.

Jedna gljiva i to jako žuta
cijeli život vodi me kraj puta.

Mara mene zove na varganje,
a ja Maru na ašikovanje.

Misli svako daj varganju lako,
ne želio nikome ovako.

Ja sam gljiva i vole me crvi
dođi dragi uberi me prvi.

Evo drva evo i varganja,
samo zmija šeta oko panja.

Volim bijelu al' volim i žutu,
svaku gljivu što nađem na putu.

Ljudi moja nastala je kriza
berem gljive jer nemam deviza.

Gljiva svaka ima malo mana,
a curice mana sa svih strana.

Jesti meso to je luksuz pravi
ajde draga gljive mi pripravi.

Volim gljive al' volim i piti
ne znam draga šta će sa mnom biti.

Varganj pravi svakoj ženi fali,
da ga stavi tamo gdje joj fali.

Žene moje ne tražite lijeka,
mladi varganj to je apoteka.

Bake moje a sad malo tajac
ja sam varganj i to kapitalac.

Smeđi klobuk stručak mi je debel,
kog' pogledam toga i pogrebem.

Ja sam gljiva i to jako skliska
dođi mala da mi budeš bliska.

Mala moja frižideru stari
u tebi se moj klobučak kvari.

Imao sam dve tri gljive prave
samo žuta koštala me glave.

Jedem gljive i curi mi slina
poslije gljiva prdit je milina.

U šumici ima puno cvijeća,
naći varganj to je prava sreća.

Moja mala išla brati smrčka,
mjesto smrčka sjela je na čička.

Moja mala pošla u planinu,
mjesto vode rokala po vinu.

Varganj pravi to morate znati
smeđi klobuk za stručak uhvati.

Ljudi moji što je blaga zima
snijega nema, a meni se drijema.

Ovoj pjesmi ne bi bilo kraja,
gljive poham ali nemam jaja.